Archive Page 2

07
јан
16

Јабука љубави

 

 

Ја нисам јабука раздора. Ја сам посебна. Ја сам била јабука љубави, док сам била. Ово је моја прича, мој живот.

Перса је те јесени са велике јабуке убрала свега три плода. Иако је дрво у пролеће било бело од цвета, а преко лета имало више малих јабучица него листића, кад је дошло да се бере остале су свега три јабуке. Остале је омлатио ветар и град још док су биле зелењци, а још десетак, које су успеле да доживе јесен однеле су птице. Однеле би и нас три да Перса једног дана није пресекла и убрала нас, „па какве су да су“, рекла је. Ако смо зреле, зреле, ако нисмо и такве какве смо даћемо руку. А да ли смо биле зреле она никад није сазнала.

Две је, дан пошто нас је убрала, дала унуцима које јој је најстарија кћи Доста довела у посету, после дуго времена. А трећа? Трећа сам ја. Мене је завукла у тек исплетене чарапе које су стајале у једној фиоци у креденцу. Преко њих је навукла неке беспаре тако да нико није могао да ме пронађе а да се не помучи. Али нисам ту дуго остала. Са првим пахуљама снега, а снег овде често падне и пре Светог Димитрија као и сада, разболе се прва комшиница, баба Живана. Чим је чула да је болесна, Перса јој је похитала у посету и понела мене да ме пружи из руке, како је она знала дa каже.

Живана ме је ставила под јастук и ту сам стајала док је она боловала. Понекад ме је помало жуљало када би превртала главу по јастуку, али издржала сам. И то је боље него да ме је одмах, онако болесна, појела. Могла је да ми пренесе какву болештину. А и Живана је брзо устала из постеље. Као да је име одредило, била је живахна од постања до нестања, ниједна болест је није држала у постељи дуже од три, четири дана.

Када је устала прво је мене узела и завукла испод сламнице оног штедног кревета у малој соби. У том кревету су спавали гости. Тетке, када би долазиле о Митровудне, брат јој са његовима, а понекад, богме, и Каравласи који су по селу продавали боју и неко јефтино посуђе или рубље, ако би их ту затекла каква погана ноћ. Ко је могао у кревет, могао, а ко није лежао би по поду, на врећама и поњавама, кад их је било више. То је била једина соба за госте па како год да им је било.

Док сам била испод сламнице, срећом, нико од гостију није навратио. А нисам дуго ни остала јер ме Живана убрзо однела Данојли Милосављевој, када је пошла да је зове да јој помогне да настави натру.

Код Данојле сам само преноћила, у неком ковчегу са житом. Рано ујутру отишла је код Благоја да га зове да јој закоље крме, а мене је дала његовој остарелој мајци, баба Спасенији, како су је сви звали.

Баба Спасенија ме је завила у нову марамицу па ставила у ковчег у који је донела мираз, или спрему, како је она говорила. Тај ковчег није имао заклоп, али нико никад у њега није привирио сем ње, тако да сам била на сигурном. Али, не задуго. Спасенија је једно јутро поранила у цик зоре код куме Анице да туче жито и понела јој мене. Тако сам стигла у друго село.

Аница ме није крила. Ставила ме је у витрину, иза стакла, где су стајале шољице за кафу и ракијске чаше. Са поносом ме показивала свима. Хвалила се да јој је кума донела румену јабуку, да руменију никад није видела. А јесам била румена, мада је руменило већ почињало да бледи. Ја сам то осећала, али се на мени још није видело. Годило ми је што сам слободна и што сви могу да ме виде, али ми није пријала топлота која је била из шпорета, када би Аница наложила суву буковину. Али, ни то не потраја.

Аница је на неколико дана пред Божић пошла код Персе да позове њеног најмлађег сина да их на тај свети дан полази и тарне бадњаке јер јој је лане, неколико дана по празнику, умро полазник који је преко педесет година полазио њену кућу. На дар јој је понела мене.

Перса ме дуго загледала, превртала, обртала. Је ли ме препознала, не знам али ме је после разгледања ставила у исте оне чарапе из којих сам кренула на путешествије. Радовала сам се што сам се вратила кући, али сам осећала да ми се ближи крај.

Чамила сам у чарапама а у мени је расло уверење да ме нико никада неће појести. Иако ме је у почетку то радовало, сада сам била све тужнија. Рођена сам да људима приуштим задовољство сласти а сатрунућу и завршити на буњаку. То ме сламало.

Персе дуго није било. Када се најзад појавила и извукла ме из чарапа, погледала је и рекла. „Ти више ниси за образа, а богме ни за јело“ и зафрљачила с прозора низ луку.

Advertisements
29
мај
15

NAMIBIJA U SLIKAMA

26
феб
15

БЛЕРОВИ САВЕТИ НЕЧИСТОЈ САВЕСТИ

 

 

Некад радикалски „џихадиста“, гледе Европе и Запада, данас евро фанатик, већи католик од папе, Александар Вучић, довео је, некад свог смртног непријатеља, Тонија Блера, екс премијера Британије, да саветује његове министре и њега: како да наступају пред јавношћу. То да непријатељи закопају ратне секире и постану пријатељи није ново. Било је тога и биће. Праштање је од Бога. То је, дакле, океј. Или, што би рекли Срби, у реду.

Али, то је њихов лични однос. То што је премијер приграбио себи право да опрашта и у име Србије и српског народа, друго је питање. Добио је велики проценат гласова на изборима, рећи ће неко, па је тиме стекао и то право. Да ли је баш тако? Добио је већину изишлих бирача, а то је било нешто изнад половине. Чак и да су сви гласали за њега, он у агитацији није обећао да ће опростити Блеру и сличним злочинцима. Да јесте, питање је какви би били резултати избора? Обећавао је, додуше, болне реформе, али не и болна понижења. То није исто!

С друге стране, ако Блер и дружина нису сукривци за свеукупно српско страдање у последњој деценији 20. века, ко је? Амнестирањем Блера, Вучић је оптужио себе и своје радикалско-социјалистичке саборце који су екстремном политиком кумовали том страдању. Дакле, ако је невин Блер онда би он и дружина морали на оптуженичку клупу за злочин против сопственог народа. Или је само народ крив па ко га ј…

Шта још  није у реду у вези са најновијим Вучићевим изливом понизности и сервилности према доказаним злочинцима. (Кад кажем доказаним, мислим буквално јер је београдски суд, у време првог Вучићевог владања, осудио Блера и још десетак његових колега по злочину, за недела почињена приликом злочиначког и дивљачког, бомбардовања Србије 1999. Немојте ми рећи да је суд, мада у праву, био независтан и да није било учешћа власти у тим пресудама, па и Вучићевог.)

Није у реду његов екстремни радикализам кога се није одрекао упркос коперниканском преокрету у његовој политичкој визури. Али, ако мора да спроводи директиве Запада у вези са Косметом, или односом према Русији, зарад магловитог чланства у ЕУ, не мора баш да понижава Србију доводећи на велика врата оне који су је убијали, разарали и мрцварили, а мрцаваре и даље. Сигурно га нико на то није терао, то је избор његове (да ли чисте) савести.

Није у реду да премијер понижавањем земље чију владу предводи пере своју прљаву биографију и заварава „западне прјатеље“ да се променио толико да му данас оно што су нам радили коју деценију раније изгледа као највеће милосрђе и пријатељско убијање? Он очигледно мисли да има. Као што га некад није било брига што својим екстремизмом изазива моћне и земљу и народ гура у рат и пропсат, тако ни данас не брине за част и достојанство истог тог народа. Он тиме не само да правда НАТО зликовце већ сугерише да смо све то и заслужили, али и да никад није волео и ценио свој народ. Ни онда када га је водио у рат, ни сад када га води у Европу.

То је једна страна приче.

Друга је она у којој је Блер запамћен као један о највећих светских лажова и манипулатора. Чему такав лик може да научи српску владу и премијера?! Да манипулишу и лажу? Мислим да су наши политичари, на челу с премијером, у томе светски шампиони. Вероватно „јачи“ и од Блера и зато је чисто бацање пара плаћање његових савета. Али, за нашег премијера нормално је узети пензионерима и дати белосветским манипулаторима. Алал му гласачи!

18
јан
15

РАСКРИНКАН СРПСКИ ГЕБЕЛС

 

 

Ухваћен у лажи Драган Ј. Вучићевић, у великој нужди да правда што се правдати не да, разоткрио је, нехотично, монструозну структуру фабриковања његових „вести“. Њега је, гле чуда, довео у заблуду дугогодишњи сарадник, српски обавештајац, који га, до порно слика, наводно, хрватске председнице, никада није преварио. Да ли је то исти онај „обавештајац“ који му је доставио и снимке наводног секса с псом црногорске активистикње за људска и грађанска права, Вање Ћаловић, и многе друге прљавштине објављене у том назови листу, против оних који се не свиђају његовом тренутном послодавцу Александру Вучићу и СНС, није објаснио?

Ко год да „обавештава“ Вучићевог гласноговорника, једно је сигурно. Циљ му је да компромитује и унизи и српског премијера, и Владу, и Србију целу, без обзира како се он онима којима сервира „обавештајне информације“ представљао. Не сумњам, чак, да га они доживљавају и као пријатеља, личног и државног, и као истинољубивог човека (или жену). Они су, због структуре личности и политичке перцепције, склони информаторима типа „Лауфер ми јавља“! Штавише, они без „лауфера“ не могу, јер политичари углавном и нису маштовити људи. Зато и негују „лауфере“ да уместо њих смишљају прљавштине о политичким и иним противницима. Наравно, скарадне информације ништа не значе ако немају и своје „информере“, „курире“, „пинкове“, „блицеве“… који ће та сочиненија да сервијају јавности као божју истину.

Они имају само један „мали“ проблем. Док су у напону политичке снаге не размишљају да ће им се то кад тад обити о главу. А, обило се свима. Почев од Милошевића преко „досоваца“, Коштунице, Тадића. Обиће се, већ се обија, и о Вучићеву и Николићеву. Мада се њима већ једном обило, али не вреди. Понављачи, џаба им дипломе.

У неправној држави оклеветанима остаје једино да ћуте, бојећи се од „зла горега“, па испада да су клеветници у праву јер, забога, нико их није тужио, нити добио на суду, што значи да су писали истину. Зато ДЈВ и каже „Тај мој лични извор до сад ме није преварио“. Можда њега није, али је он заједно с њим преварио оне који га читају и то много пута.

Сваки „добро обавештени а анонимни извор“ је сумњив извор. Истински новинари га користе у крајњој нужди, када би његово откривање могло да угорози њихову истраживачку мисију или безбедност самог извора. Драган Ј. Вућићевић и њему слични подрепаши сваке власти користе га при свакој великој нужди по политичким противницима њихових ментора.

Скандал око хрватске председнице разоткривен је јер је Вућићева дворска луда морала да призна лаж због страног притиска. За блаћење „домаћих изрода“ нико не хаје па може да их пљује колико га је воља.

ДЈВ већ бере плодове таквог „уређивања“ новина. Вучић ће „плодове“ такве подршке нешто касније да бере. Биће то брање бостана!

07
јан
15

ТОМО, ЕВО ТИ ПЛАН ЗА КОСМЕТ

Да би на Космету, а тиме и у овом делу Европе, опстао мир морају сви да добију оно што желе: слободу, и да се осећају своји на своме. У данашњем односу снага и поимању слободе то је једино могуће ако се и Срби и Албанци буду осећали победницима. Да ли је то и како могуће? Могуће је ако се искрено жели мир, у ствари, ако га желе ментори, пре свега САД и ЕУ, а онда и Русија, и Србија, наравно!

Да би Срби, као мањински на Косову, били спокојни мора да им се обезбеди пуна равноправност у свему, а то пре свега значи статус конститутивног народа. Не могу да буду национална мањина јер то на том простору никада нису били. Били су народ, слободан или поробљен.  Да би тако успостављен поредак опстао, сваку статусну промену (устав и законе) Срби би морали да подрже двотрећински. Када се устава тиче, на референдуму, а, код закона, у Скупштини Косова.

Наравно, мора се гарантовати безбедност и безбедан повратак свих који желе да се врате. Дакако, и извор прихода, односно посао, јер од нечег мора да се живи. Право на живот без средстава не значи много.

Закони у Србији и Косову морали би да буду (про)европски, што значи исти, или слични, и наравно да се поштују. Такође, морали би Србија и Косово истовремено да уђу у ЕУ.

Границе и суверенитет данас нису што су били јуче, а поготово прекјуче. Сутра ће бити још мање важни, па ће све неважније бити коме Срби и Албанци са Косова плаћају порез, Београду или Приштини. Битније је да плаћања буду прихватљива и у приближном износу у обе „дежаве“, по европским мерилима.

Када би се све ово постигло, а добром вољом Запада је врло могуће, јер се уклапа у њихове прокламоване стандарде права човека, Србија не би имала никаквог разлога да блокира Косово у међународним органитацијама, па и у УН. Напротив, чланоством у тим организацијама Косово би било још више обавезано да поштује договорене норме, а Србији и другима лакше да контролишу да ли се стандарди поштују.

У свему томе добио би народ Косова, и Срби и Албанци. Уместо сукоба окренули би се сарадњи и прогресу јер једино то има смисла.

На формалном признању у том случају нико неће ни инсистирати! А и да се деси не би била трагедија. Битна је суштина живота а не форма!

01
јан
15

(СУ)МРАК СРПСКОГ НОВИНАРСТВА И ПРЕМИЈЕР(А)

БИЛО  је партијско „једноумље“, илити социјализам називан комунизмом, биле су и „дведесете године“ и грађански рат који је довео до распада СФРЈ, било је и НАТО (зликовачко) бомбардовање СРЈ… Било је још много тога у протеклих педесетак година колико памтим… Али, никада није било оволико медијског мрака, острашћеног (назови) новинарства, јада и беде новинарске професије! Једноумеље комунизма претворило се, пред нашим очима, у безумље првобитне акумулације капитала и свакаквог неморала. Крах морала у политици и привреди, пре свега, довео је и до краха части новинарске професије и слободе. Некад узвишена професија изгубила је достојанство и постала слуга, боље рећи, проститутка нечасне политике и бизниса.

Ако се актуелни премијер Србије (Александар Вучић) ослања на РТВ „Пинк“, еталон примитивизма и простаклука, „Информер“ и „Курир“, са итим карактеристикама, уз то перјанице подметачког и хушчкачког новинарства, (са све Бебом Поповићем као ексклзивним саветником) онда нам не остаје ништа друго до да се стидимо уместо њега! Ако хоће да своју прљаву политичку биографију опере преко тих гласноговорника у великој је заблуди. И прасету је лепо када се „купа“ у блату, али блато на њему ипак остаје. Уз то исти ти, премијеру наклоњени, „медији“ шире деструкцију и безнађе интензитетом којим све његове вербалне напоре да оздрави земљу дезавуишу. Као подржавају га, свакодневно провлачећи кроз блато његове политичке противнике које и он и они (медији) доживљавају као његове крвне непријатеље, а онда му фаталистичким сценаријима забадају ножеве у леђа. И најгоре у свему је што он тога није свестан. А ако јесте, тим горе по њега и по нас, наравно, јер се све то на крају враћа нама. Свима!

Пемијер негира да има било каквог утицаја на медије, као што нема ни на батинаше из своје странке који од избора до избора тероришу противнике и обесмишљавају слободну вољу грађана. Чак и ако не руководи тим пропагандно – батинашким акцијама, премијер је свакако одговоран јер је сам бирао сараднике који то раде и саветнике који му саветују да ради то што ради. Све то иде на његову штету, али преко њега и на нашу, јер погрешке премијера не могу да буду без последица. Младима се сугерише да се силеџијство и простаклук исплати, старијима да слободе избора има само у теорији а целом друштву да му предстоје године ваљања у блату и безизлазу.

Са двотрећинском већином у Скупштини Србије СНС је имала сјајну прилику да покаже витештво у политици и према политичким противницима и медијима и врати Србију у нормалу. Уместо тога одабрали су да се према неистимишљеницима односе као према смртном непријатељу коме треба и корене затрети!

На жалост: једном радикал, увек примитивац, без обзира како се зове странка којој припада.

Далеко је Европа!

11
јун
14

СИРОМАШТВО БЕЗ КАЗНЕ

Cabarkapa Momir Blog

 

 

СРБИЈА ТРЕЋА ЗЕМЉА НА СВЕТУ ПО СИРОМАШТВУ. Прецизније: само две земље сиромашније су од нас а то нису ни Сомалија ни Етиопија. А ни Биафра! Па видите где смо.

У српским медијима та вест тек да је забележена. На маргини, у неком новинском ћошку, или на крају вести на телевизији и радију. Новинари “истраживачи“ нису се потрудили да нешто о томе ишчачкају, чак ни код својих “добро обавештених извора“ који их свакодневно ревносно овавештавају о неким кривцима и кривицама из супротног табора. Рецимо, нису их обавестили ко је крив за наше сиромаштво? То што је преко милион грађана испод границе сиромаштва, а од преосталих већина на граници, што су деца неухрањена а народне кухиње многим породицама једини спас да не умру од глади, никог не интересује. Ни новинаре, ни власт, чак ни “аналитичаре“ опште праксе.

Али упркос гласне шутње гласноговорника зна се ко је крив. Сви они који…

View original post 223 more words




Момир Чабаркапа аутор блога

Календар

октобар 2017.
П У С Ч П С Н
« мај    
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031  

Категорије

mcabarkapa@twitter

Грешка: Твитер није одговорио. Молимо вас да сачекате неколико минута и да освежите ову страницу.