Архива за март 2014

19
мар
14

НЕЗАВИСНОСТ, ШТА ТО БЕШЕ?

НЕЗАВИСНОСТ, ШТА ТО БЕШЕ?

 

Косово и Метохија је црна мрља српске (југословенске) политике од Балканских ратова, с почета прошлог века. Последњој генерацији политичара, која нас навикава на независност те (формално) српске покрајине и суштински колевке и нације и државе, стицајем околности припала је незахвална улога да ту мрљу учини трајном, уз не баш успешне покушаје да је колико толико речима избледе. Тако то изгледа ако се на ствари гледа површно и дневнополитички. Уколико се уђе у суштину онда све постаје другачије.

Од кога је то Косово, како покрајину називају они који су је “ослободили“, независно? Од Србије? Можда, мада је и то дискутабилно и могло би се наћи бар подједнако аргумената и за и против. Али, овде нећу о томе већ о независности уопште, па и косовској. У ери опште глобализације када Велики брат надгледа и контролише све, и пријатеље и непријатеље, илузорно је говорити о било чијој независности, а поготово о косовској или српској, свеједно. Ако говоримо о косовакој независности, а у књизи је о томе реч, са сигурношћу може да се каже да је онo билo независније у време “озлоглашених“ Броза или Милошевића, него у данашње време. То сигурно знају и у Приштини, као и они у Вашнгтону, Лондону или Берлину. Али, сви инсистирају на тој наводној независности, свако из својих разлога, а понајвише “да се Власи не досете“.

За косовску владајућу клику независност значи тренутну могућност да заштите своје мафијашке послове и кланове. За тзв. Међународну заједницу такав поглед Косовара на независност је прихватљив док год се уклапа у њихове геостратешке интересе. То што сопствени народ тлаче, искоришћавају и изгладњују више него иједан страни завојевач никог није брига. Важно је да глобални жандарм остварује оно што је замислио а у том случају и најцрњи ђаво може да буде савезник. Што је више гладних и обесправљених, то су они ближи циљу – да богати буду још богатији.

Онај ко данас искрено жели да помогне народу и на Косову и у Србији, Украијини, Босни или ма где на земаљској кугли, мора да се бори за њихова основна људска права, пре свега право на одржив живот. То значи право на живот као такав и извор прихода да би он био достојан човека. С обзиром да су глобалистима уста пуна људских права, треба то користити и борити се да Срби на Косову, али и у Србији и другде, имају та основна права. Наравно и сви други који са њима или поред њих живе. Ако се и када то постигне неће бити много битно којој администрацији ће они да плаћају порезе, а свакако их морају плаћати неком. Главни колач зна се коме иде.

Оно што се под националним суверенитетом подразумевало у 19. и 20. веку, данас је потпуно демоде. Суверен је само онај ко има новац а то су мултинационалне компаније и финансијске институције, никако државе и нације. Међународни монетарни фонд, Светска банка и НАТО, уз моћне глобалне компаније, су једини суверени данашњице. Свака друга прича о националној суверености данас обична је тлапња.

(Објављено у књизи Рада Брајовића “Навикавање на независност“)

Advertisements



Момир Чабаркапа аутор блога

Календар

март 2014.
П У С Ч П С Н
« дец   апр »
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  

Категорије

mcabarkapa@twitter

Грешка: Твитер није одговорио. Молимо вас да сачекате неколико минута и да освежите ову страницу.