Председнику Владе, председнику моје странке Млађи, ујка Мишку, а изнад свега српском болесном народу, ја долепотписани Томица Милосављевић, министар здравља, подносим неопозиву оставку на министарску функцију.
Разлог за овај, за многе вероватно неочекиван и изненађујући, а за све вас,уверен сам болан, потез је тај што сам презрео здравствени систем који сам у четири моја министарска мандата толико унапредио да му ни сам више не верујем. Знам да ни ви мени нећете поверовати колико сам зноја, труда и знања уложио да унапредим наше здравство, али кунем вам се чашћу и поштењем да је тако било. Али, не вреди. Наши лекари, па и професори медицине, просто неће да уче. Ако не верујете мени питајте мог друга и шефа Млађу. Зато дижем руке од свега.
Ја волим наше здравство, наше људе, драги су ми наши лекари међу којима имам много другова и пријатеља, али драже ми је моје здравље и живот. Отишао сам у Немачку да оперишем кичму како бих се одатле вратио на ногама а не да ризикујем да после касапљења наших лекара останем инвалид или лекарску грешку, не дај Боже, покрије црна земља. Мени се срце цепа што многи моји суанродници не могу да плате ни партиципацију за најобичнији лекарски преглед или лек а не за операцију у иностранству вредну неколико десетина хиљада евра, али шта ја ту могу. Нисам им ја крив што су се родили и живе у Србији и што имају власт какву имају и стандард који им је она обезбедила. Сами су је бирали па ето им је. Нисмо ваљда ми сами себе изабрали.
Својом оставком, ево, ја се одричем те и такве власти која се и мени смучила пошто сам за себе лично остварио све што сам планирао. Чак и више, три генерације мојих потомака не могу да потроше оно што сам зарадио у четири мандата, да ништа друго не раде сем да се проводе путујући по свету.
Као лекар у валсти сам имао двоструку улогу: да унапредим здравство, у чему нисам успео, што покакзује и мој пример, и да лечим своје колеге од болести зависности од власти, у чему такође нисам успео. Гледе лечења од власти највише сам пажње посветио мом другу Млађи. Чак сам скоро и успео. Он је оборио неколко влада, али чим би сишао с власти на њега би терапија престала да делује и поново се експресно враћао назад, а и ја с њим јер сам био упоран да га излечим. Али не вреди, он је просто опседнут влашћу јер воли да помаже другима и ту лека нема па и од њега дижем руке.
Народу који није имао среће, уствари памети, да поштено заради доста новаца као ја, па да може да бира где ће да се лечи, дајем бесплатан савет: будите спокојни, верујте нашим лекарима, замишљајте да су најбољи као што сам и ја веровао док ми није затребала њихова услуга и лечите се код њих. Ако вас излече усепли сте, а ако не, све нас ионако чека оно парче земље метар са два, па није много битно да ли ћемо тамо стићи пре или касније. Ви који немате пара боље да тамо одете пре, мање ћете се мучити у животу, зар не?
Ето, видите како све може да се преокрене на добро и оптимизам, (то сам научио од Млађе) само треба знати и не бити себичан већ знање поделити са другима као што ја чиним обраћају ћи вам се овим немилим поводом. Знам да многи неће преболети моју оставку, посебно народ коме много дугујем а мало сам му дао, али ја сам се коначно излечио и од власти и од ишијаса.
Остајте ми с Богом, драги моји, и нека вам он помогне ако не могу лекари и власт. Срдачно ваш Томица Милосављевић.
kuku majko..! tako bi i zvučalo